|
Specificnost odgoja stenadi i pasa rase kavkaski
ovcar
U periodu od 1. do 5. meseci starosti je najbolje vreme za preuzimanje
steneta i navikavanje ga na coveka i spoljnu sredinu. Ono postaje
jako privrzeno vlasniku, njegovoj porodici, domu. Posle 5 meseci
navikavanje na novog vlasnika dosta teze se odvija i nikad ne bude
potpuno. Isto se odnosi i na mesto boravka. Zato se pas, koji polovinu
prve godine zivota provede pored stada ovaca, jako tesko navikava
na zivot u odgajivacnici ili na zivot u gradskoj zgradi. Psi koji
su pola godine ziveli u odgajivacnici i uzeti na vaspitanje u tom
uzrastu ostaju manje privzeni coveku. Stenad kavkaskog ovcara se
gaji i vaspitava na slican nacin kao i stenad drugih rasa pasa snazno-grubog
i grubog tipa konstitucije, ali postoje neke osobine karakteresticne
za ovu rasu, prouzrokovane spesificnoscu porekla i uzgoja ovih pasa.
Ishrana
Kavkaskom ovcaru je svojstvena visoka efikasnost usvajanja hrane,
zato je obim konzumirane hrane manji u odnosu na jedinicu mase tela
psa, nego kod predstavnika drugih rasa. Mladom organizmu steneta
potrebno je vise hrane u odnosu na sopstvenu tezinu, nego kod odraslih
pasa. Takva ekonomicnost u usvojanju hrane se objasnjava time, da
se rasa formirala u uslovima ogranicenih resursa hrane, i osim toga,
kavkasci, kao i svi krupni mesozderi, poseduju jako izrazen refleks
ekonomisanja snage i njihova energetska potrosnja je veoma mala.
U svojoj postojbini kavkaski ovcari su se hranili uglavnom sirovim
belancevinama: otpadom od klanja ovaca, mrtvorodjenima i uginulim
jagancima, ostacima covekove ishrane, a lovili su i sitne glodare
i sl.
Organizam ovih "cuvara stada" u procesu selekcije se prilagodio
na visokoefikasno usvajanje hrane, narocito sa visokim sadrzajem
belancevina. Psi gube osobinu da proizvode enzime za varenje mleka
onda kad prestanu da ga redovno konzumiraju (u prirodnim uslovima
- sa oko tri meseca). Zato je kod odraslih pasa cesta pojava proliva
kao reakcija na hranjenje mlecnim proizvodima. Kavkaski ovcari mogu
da sacuvaju sposobnost dobrog varenja mleka tokom celog zivota,
ako se mleko redovno dodaje ishrani. Odraslog kavkasca je dovoljno
hraniti jednom dnevno jednolicnim ali kvalitetnim obrokom - psi
ove rase dosta su konzervativni u pogledu hrane. Mnoge vlasnike
kavkazaca brine, kad njihovi naizgled zdravi ljubimci odbijaju da
jedu. Ne treba se brinuti zbog toga, menjati hranu, davati poslastice
ili hraniti na silu. U prirodnim uslovima zdravi psi mogu dosta
dugo da opstanu bez hrane i bez stetnih posledica. Verovatno je
takvo "gladovanje" neophodno za njihove normalne zivotne
aktivnosti. Navikavati kavkaske ovcare na raznovrsnu ishranu neophodno
je od malih nogu.
Hrana steneta mora da bude kvalitetna i da sadrzi sve neophodne
sastojke: belancevine, ugljene hidrate, masti, vitamine, makro-
i mikroelemente. Obroci steneta kod novog vlasnika u pocetku ne
smeju puno da se razlikuju od obroka koji je ono dobijalo kod odgajivaca.
Treba spomenuti, da s obzirom na poreklo, stenad kavkasaca je neprobirljiva.
Organizam steneta se prilagodjava onoj ishrani, koju dobija i "obucava
se"
da proizvodi tu kolicinu enzima, koja je neophodna za varenje do
potpunog usvajanja hrane. Zato je toliko bitno da u periodu "obucavanja
organizma", a to je period od 1. do 3. meseca, stene navikne
na raznovrsnu hranu i da se formira pravilan stil ishrane. Ne treba
zaboravljati da su psi po svojoj prirodi mesozderi i da je osnova
njihove ishrane - zivo meso. U prirodnim uslovima, njima neophodne
biljne komponente u ishrani dobijaju jeduci polusvarene ostake hrane
iz degistivnog trakta svojih zrtava biljojeda. U uslovima kulturnog
uzgoja normalni obrok mora da sadrzi u osnovi grube vrste mesa,
iznutrice, produkte zivotinjskog porekla i kao dopunu - kuvane zitarice
i zivo i kuvano povrce. Visokokaloricne belancevine pomazu asimilaciju
kalcijuma sto je veoma bitno za mladi organizam i za pravilno formiranje
kostura takvog krupnog i mocnog psa, kakav je kavkazac. Belancevine
u racionu moraju da iznose 28-35 odsto, masti oko 20 odsto. Hrana
biljnog porekla iznosi oko 50 odsto obroka odraslog psa i oko 30
odsto u obrocima steneta. Korisno je uvoditi u ishranu steneta beli
sir, jaja, morsku ribu, malo povrca. Ali treba imati u vidu da belancivine
sira ne sadrze za organizam neophodne aminokiseline, koje poseduje
meso, a preterano uzimanje jaja moze daprouzrokuje alergijske reakcije
i smanjenje kvaliteta dlake. Kase za stenad i odrasle pse moraju
da budu dobro skuvane, inace ne mogu da budu svarene i /usvojene/
od strane organizma psa. Stenci kavkaskog ovcara rastu vrlo brzo
i zato su za normalno formiranje i razvoj organizma neophodni dobro
izbalansirani obroci bogati mineralnim dodacima. Prirodni izvori
tih elemenata su: hrskavica i sundjerasto tkivo kosti, mlevena sa
kostima riba. Vrlo korisna moze da bude masna sitna morska riba
- ona sadrzi i riblje ulje i mineralne
dodatke. Takvu ribu treba samleti u masini za meso ili sitno iseci,
a stencima posle 3 meseca starosti davati celu. Preporucljivo je,
takodje davati specijalne vitaminsko-mineralne dodatke ishrani u
vidu tableta, praskova itd. Trenutno se u prodaji nalazi veliki
broj tih preparata, ali treba voditi racuna o sledecem: ako na etiketi
nije naveden sastav preparata u % ili gramima, to znaci da proizvodjac
ne
odgovara za stabilnost njegovog sastava i verovatno je taj preparat
mesavina otpada prehrambene proizvodnje (kostano brasno i slicno).
Ako informacija o sastavu postoji, onda odnos kalcijuma (Ca) i fosfora
(P) mora da bude 2 ili 1,5 : 1, t.j. Ca mora da bude 2 -1,5 puta
vise nego P. Mora da bude prisutan i vitamin D2, bez kojeg Ca ne
moze da bude usvojen. Pozeljno je da u uputstvu pise, da je taj
proizvod namenjen stencima krupnih rasa.
Za ishranu moze da se koristi i suva hrana, koja sadrzi visoki procenat
belancevina i odgovara potrebama stenaca krupnih rasa, takvih proizvodjaca
kao " Royal Canin", "Eukanuba", "Purina"
i nekih drugih. Ali bez obzira na to, stencima i odraslim psima
potrebno je i zivo meso. Ne treba davati meso i suvu hranu zajedno,
bolje je podeliti obroke. Bolje je od detinjstva nauciti psa na
razlicite vrste hrane, tako ce biti manje problema na putovanjima,
izlozbama i sl.
Primerni obrok odraslog psa rase kavkaski ovcar (tezine oko
50 kg)
Govedina ili zamena - najmanje 600 gr
zitarice (suve) - 150-200 gr
Mleko - 0,3-0,5 l
Jaja - 1-2 kom. nedeljno
Povrce - 300 gr
Masti - 65-70 gr
Voda - po potrebi
Kad planiramo obroke mozemo da koristimo sledecu skalu zamenljivosti
jednih namirnica drugim:
1 kg govedjeg mesa = 0,75 kg srca = 1,5 kg pluca (bele dzigerice)
= 1,5 kg
iznutrica = 2 kg creva = 0,5 kg mesno-kostanog ili ribljeg brasna
= 0,75
kg suve ribe = 1,5 l mleka = 0,75 kg masnog sira ili 1,5 nemasnog
sira.
Zamena za 1 kg zitarica (u Rusiji se koriste ovsene pahuljice, heljda,
prekrupa od prosa, pirinac, prekrupa od jecma, gersla) = 1,5 kg
tosta
(pecenog hleba) = 1 kg razanog tosta.
Obim obroka zavici od konzistencije hrane. Kod hranenja "tecnim"
obrocima sa sadrzajem vode oko 70-75 odsto, odraslom psu treba davati
3,5-4,5 dcl/kg, a kod hranenja suvim obrocima, sa sadrzajem vode
oko 8-10 odsto daje se oko 1-1,5 l na 1 kg zive mase . U proseku
odraslom kavkaskom ovcaru tezine oko 50 kg treba dnevno davati oko
2-2,5 l "vlaznog" obroka.
Stenci kavkaskog ovcara uz pogresnu ishranu brzo obolevaju od rahitisa:
nastaju zadebljanja na zglobovima dosaplja, formira se izvrnut stav
prednih nogu, podlaktica se iskrivljuje u obliku slova "O"
, kod zadnih nogu se formira "X" stav, nastaju zadebljanja
na zonama rasta na rebrima, ponekad se iskrivljuju i kosti lobanje
- ocni lukovi postaju izrazeniji, moguca je i deformacija grudnog
kosa. Kod pojavljivanja prvih znakova rahitisa
neophodno je kontaktirati veterinara, zato sto se zapusten rahitis
jako tesko leci i moze da ostavi posledice za ceo zivot. Kod pogresne
ishrane i losih uslova drzanja, kavkaski ovcari su podlozni bolestima
i poremecajima metabolizma, nasledne prouzrokovanosti koja, za malim
izuzecima, nije razjasnjena. Najcesce se takvi poremecaji pojavljuju
u obliku pomeranja rokova linjanja, ekcema, cirova na sapama i sl.,
mada ekcemi i cirevi mogu da budu prouzrokovani i ektoparazitima.
U svim slucajevima neophodno je pokazati psa veterinaru.
Bolesti i vakcine
Autohtone rase pasa Rusije su se formirale u regionima sa toplom
klimom i u uslovima povecanog suncevog zracenja, u izolaciji od
drugih populacija pasa. U tim uslovima njih nisu ugrozavale epizootije
virusnih obolenja i njihova rezistencija ka virusima je niza nego
kod kulturnih rasa pasa. Danas stenci, a i odrasli psi cesto pate
od stenecaka, parvoviroze i drugih virusnih infekcija. Bolest obicno
ima akutnu formu. Tesko stanje se pojavljuje vec u prvim danima
oboljenja i brzo nastaju komplikacije na nervnom sistemu u vidu
pareza i paraliza ili trajnih "tikova" na pojedinim delovima
tela. Boriti se sa virusnima infekcijama kod kavkasaca vrlo je tesko,
i zato veliki znacaj ima pravilna vakcinacija. Za razliku od vecine
rasa pasa, kojima je dovoljna vakcinacija uz naknadnu revakcinaciju,
stenetu kavkaskog ovcara su neophodne tri vakcinacije: prva vakcina
se daje sa 7-8 nedelja starosti (obicno je to "Puppy"
vakcina), zatim posle 4 nedelje se daje
druga vakcina, a kad stene napuni 3,5-4 meseca sprovodi se buster-vakcinacija.
Proverite, da li je vakcina pravilno cuvana (+2 - +8 Celzijsovih
stepeni) i da li je istekao rok trajanja. Samo ce tako vase stene
biti zasticeno od virusnih infekcija. Pre vakcinacije neophodno
je sprovesti dehelmintizaciju u 2-3 navrata, da
ne bi doslo do razvoja polno zrelih forma glista iz jaja, na koji
antihelmintici ne uticu.
Pre vakcinacije stene ne treba izlagati direktnom i inderektnom
kontaktu sa drugim psima. Inkubacija opasnih virusnih obolenja se
odlikuje odsustvom klinickih znakova i pas naizgled deluje zdravo.
Vakcinacija u vreme inkubacije dovodi do pojave klinickih simptoma
i dovodi do tezeg toka bolesti. U svakom slucaju, ako se pas ipak
razboleo, odmah potrazite pomoc veterinara jer je vreme intervenisanja
od presudnog znacaja.
Zbog kasnijeg formiranja i fizioloskog razvoja opasnost od obolevanja
se snizava nesto sporije, nego kod pasa kulturnih rasa.
Setnja sa kavkascem
Stene kavkaskog ovcara ne treba prisiljavati da mnogo trci. Ali
ne sme ni da se ogranicava njegova sloboda kretanja. Kako smo spomenuli
ranije, ova rasa poseduje karakteran i jako izrazen instinkt ekonomije
snage. Stene je sposobno da samo sebi dozira njemu neophodno fizicko
opterecenje. Ako se u toku setnje stene umorilo i odlucilo da malo
odmori, ne treba ga u tome sprecavati.
Sa 2-4 meseca starosti stene kavkaskog ovcara je vec u mogucnosti
da seta 1,5-2 km dnevno, a od 4 do 5 meseci - do 2-3 km. Njegove
mogucnosti su dosta vece, i ono vec moze i da pliva po 25-30 metara
i da preskace male prepreke (ali ne vece od nivoa grudi steneta).
Od 6 meseci setnje mogu da budu dugacke i po 10 km. Moze da se uvede
i trcanje za biciklom, ali odstojanje ne sme da bude vece od 0,5
- 1 km, a stene mora da trci bez naprezanja blagim kasom.
Opterecenje u toku rasta i razvoja treba povecavati postepeno, nikako
ne treba "od ponedeljka" zapocinjati aktivan trening.
Suvisno fizicko opterecenje kod steneta moze da izazove istezanje
tetiva i nepravilno
formiranje aparata kretanja, sto je takodje moguce kod tovne kondicije
i pregojenosti steneta. Slabost tetiva moze da bude i genetskog
porekla , i ako postoji verovatnoca takve naslednosti, stenetu je
potrebna posebna
paznja.
Sa 4-5 meseci treba zapoceti osnovnu dresuru : stene mora da nauci
komande "pored", "dodji", "sedi",
"lezi", "stani","mesto", "fuj".
Stene vec sa 2-3 meseca treba da se navikne na povodac i ogrlicu,
a treba ga navikavati i na korpu za njusku. Pas takodje mora da
zna da pokaze zube - to ce vam trebati na izlozbi. Ako stene voli
da se igra sa loptom ili drugim predmetima, naucite ga da vam donosi
baceni predmet (naredba "aport"), mada kod ove rase instinkt
aportiranja nije razvijen. Vezbajte sa vasim kavkascem svaki dan
pocevsi od 5 pa do 15-20 minuta u toku setnji.
Sportski i izlozbeni trening mladog psa moze da se zapocne tek nakon
potpunog formiranja aparata kretanja i potpunog prestanka rasta
psa, t.j. posle 12 meseci starosti. Principi postepenog povecanja
tezine treninga
moraju strogo da se postuju. Kavkasci se kasno formiraju i kod nepostovanja
ovog principa moguca je deformacije aparata kretanja i u kasnijem
dobu.
Dalje...
|